Napisaću ti pismo…

Imam jednu poznanicu s kojom sam se baš bila zgotivila prije nekoliko godina, lajkamo se po fbu ništa posebno.

Njoj je prije mjesec- dva umrla mama, koliko sam mogla vidjeti borila se žena sa rakom dugi niz godina i nažalost preminula. Realno, i očekivano. Možeš jedino biti glup i vjerovati da će ostati živa u tom stadiju raka, ali dobro.

I ta djevojka najmanje dva puta sedmično objavi pismo na fbu, onako javno da ga i u Zanizibaru čitaju, svojoj preminuloj majci. Neki dan je jela bobe što je njena majka voljela, ona je skrhana, ona je ovakva ona je onakva.

Bože me oprosti, razumijem i poštujem tugu, ne nosimo se svi jednako sa takvim nekim stvarima; ali javno takva pisma pisati, msm ono nema smisla. Jebeno nema smisla. Ako imaš šta ono da kažeš, uzme se olovka i papir i sve se napiše za sebe, ne da svi to čitaju; ono bukvalno attention whore. I'm sad, pišite mi svi a ja ću vam odgovarati dobro sam, proći će…

Takve stvari npr i pokazuju koliko je osoba usamljena i koliko zapravo nema prijatelja ili osoba kojoj se može požaliti. Na kraju krajeva to mi je najtužnije od svega, ali ova pisma me nerviraju.

Samo zamislite kada bi svi to radili, dovoljno je i ovako pičkopačeničkih statusa i slika, još pisma mrtvima da pišemo…